Мирођија је једногодишња врста, кратке вегетације око 90 дана. Употребљавају се младе сочне гранчице и лишће, као зачин у јелима, салати и у конзервама од поврћа. Одлокује се миришљавим етерским уљем и витаминима.


Мирођија има мале потребе за топлотом. Семе клија већ на 3 степена C, а биљка најбоље расте на температури 15-17 степени. Нема велике потребе за светлошћу, али при слабом осветљењу биљке се издужују и мање су ароматичне. У почетним фазама раста има велике потребе за влагом, а када се добро укорени постаје отпорна на сушу. Касни летњи усеви морају се ипак наводњавати. Ђубри се са стајњаком под предходни усев. Успева после свих повртарских врста. У башти се често гаји као међуусев, по ободу леја, поред вода за наводњавање.



Земљише за мирођију обрађује се као и за мркву, а то значи поред основне обраде у јесен, пред сетву се примењује пролећна обрада и предсетвена припрема земљишта. Ђубри се са 80-120kg N, 80-100 kg P и 100-110 kg К и 1-2 пута се прихрањује.


Мере неге су:Култивирање, прихрањивање, заливањи и заштита усева. Веома је значајно да се у фази ницања (јер семе веома споро ниче) спречи појава покорице и зато се примењује ваљање лаким ваљцима.


Берба се обавља одсецањем гранчица кад биљке достигну висину 10-15 cm, што обично бива 4-5 недеља после ницања.





Дипл.инг. Мира Миљковић